Povoljni uticaji vožnje bicikla po zdravlje prirode i društva
Nedavno istraživanje pokazalo je da vožnja bicikla, čak i kao rekreativna aktivnost, ne samo da smanjuje pretnju od ozbiljnih bolesti već i produžuje životni vek. Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu su pratili više od 263 hiljade ljudi iz Engleske, Škotske i Velsa. Grupu je činilo 52 odsto žena i 48 odsto muškaraca uzrasta od 40 do 69 godina. Istraživači su ispitanike podelili u pet grupa na osnovu toga na koji način idu na posao i vraćaju se kućama – peške, biciklom, vozeći se kolima ili javnim prevozom, kombinacijom hodanja i vožnje i kombinacijom bicikla i vožnje. Za vreme petogodišnjeg istraživanja otkriveno je da su osobe koje su koristile bicikl kao način prevoza u manjem riziku od kardiovaskularnih oboljenja, raka ili smrti iz bilo kojeg drugog razloga.
Pored pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi, zamena automobila biciklima smanjuje gužve na parkinzima i zagađenje vazduha. Zbog navedenih razloga, u kampusu Harvardskog univerziteta postavljeni su sigurnosni kavezi za dvotočkaše i česme na kojima biciklisti mogu da speru blato sa točkova. Pored toga, oni mogu i da kupe kacige na popustu i dobijaju mesečnu nadoknadu za održavanje bicikala.
Srbija – raj za bicikliste
Ljudi širom sveta svaki slobodan trenutak koriste za uživanje daleko od gradske vreve – u pešačenju u prirodi, planinarenju, ali i u vožnji bicikla. Vožnja bicikla je idealan vid rekreacije koji ima sjajan uticaj na vaše zdravlje, ali i na kondiciju i izgled. Osim što ovaj vid aktivnosti jača srce, snižava krvni pritisak, povećava potrošnju energije i sagoreva višak masti, takođe održava tonus tela, bedara, zadnjice, stomaka i snižava nivo stresa i napetosti. Tamo gde prestaje asfalt – tu počinje prava avantura za sve zaljubljenike u biciklizam, ljubitelje prirode i zavisnike od adrenalina! Ljudi koji vole vidik sa brdskih vrhova, preskakanje oborenog drveća, vožnju cvetnim proplancima, ali i neutabanim stazama rado uživaju u spoju biciklizma i planinarenja, kao i boravak u netaknutoj prirodi! Planinski biciklizam je sport gotovo identičan klasičnom biciklizmu sa razlikom u terenu za vožnju i opremi. Dok se kod klasičnog biciklizma akcenat stavlja na vožnju po asfaltiranim putevima što rezultira debljinom rama i guma na biciklu, za planinski biciklizam, ram bicikla najčešće ima ugrađene amortizere zbog kojih je sam bicikl elastičniji a gume na točkovima su deblje, prilagođene kamenjarskim putevima. Vožnja ovakvog bickla bazira se na vožnji po planinskim, off-road terenima. Naša zemlja ima predivne krajeve i uređene staze koje ljubitelji ovog sporta mogu posetiti. Za vas smo izdvojili nekolicinu planinskih biciklističkih destinacija koje možete posetiti ovoga leta.
Tara
Planina Tara obiluje prelepim krajolicima, dobro asfaltiranim putevima i stabilnim makadamima. Brojni šumski putevi i izazovan teren pružiće iskusnim biciklistima potrebnu dozu uzbuđenja. Projektom “Tarocikl” definisano je čak 27 biciklističkih staza dužine oko 420km i otvorena vrata novoj vrsti turizma, bez štetnih posledica po okolinu.
Zlatibor
Ukoliko volite da se opustite i uživate u blagom terenu Zlatibor je vaša destinacija. Na ski-centru Tornik uređene su četiri biciklističke staze koje nude turistima neponovljiv i jedinstven užitak. Dužina ovih staza je preko 30 kilometara. Biciklistička staza Zlatibor-Čajetina se naslanja na istoimenu pešačku stazu i povezuje centar turističkog mesta sa administrativnim centrom Čajetina.
Kopaonik
Za ljubitelje planinskog biciklizma, na Kopaoniku izgrađen je bike park, prvi takve vrste u Srbiji. Staze za spust dužine 5 km izgrađene po standardima Evropske unije i Kanade i predstavljaju veliki izazov za sve koji vole ovakvu vrstu biciklizma. Bike park čine 3 staze: laka, srednje zahtevne i zahtevna. Prva staza je posebno napravljena za početnike i decu, dok su druge dve staze samo za iskusne vozače.
Kopaonik
“ Sana in corpore sano animi! „
“ U zdravom telu zdrav duh! „
EN 
SR